Evropski parlament će se krajem marta 2004.god. izjasniti o sporazumu za stvaranje projekta radi deportovanja doseljenika putem čarter letova.
Ovi letovi predstavljaju kolektivna deportovanja koja protokol Evropske Konvencije za ljudska prava zabranjuje u članu 4.
Savet Pravde i unutrašnjih Poslova Evopske Komisije prihvata inicijativu Italije da stvori probni projekat kako bi organizovala i finansirala na evropskom nivou operacije deportovanja doseljenika koji borave u neregularnim uslovima.
Simad je u novembru prošle godine podneo peticiju protiv čarter letova koju su odmah potpisala 380 udruženja i grupe iz celog sveta. Simad se obraća svima koji brane prava žena i muškaraca doseljenika, iznoseći ozbiljno kršenje prava osoba koja kolektivna deportovanja svakako predstavljaju.
U ovom intervjuu Karolin Intrand će nam pojasniti koja je procedura iznešena u peticiji, zaustaviće se na kršenju prava osoba koje ova pratika obavezno podrazumeva i predstviće svoju tačku gledišta o raznim odlukama unutar organa Evropske zajednice.
Pitanje: Pratika kolektivnog deportovanja putem čarter letova je bila objekat sporazuma koji je potpisao Savet Evropske zajednice. Sada će Evopski Parlament morati da iznese svoj stav. Da li možeš da nam objasniš šta je moguće predvideti o diskusiji na plenaronoj sednici parlamenta?
Odgovor: Italija je prva pokrenula inicijativu za organizovanim čarter letovima radi deportovanja osoba koja borave u neregularnim uslovima. Ovaj tekst je u novembru odobrio savet, ali kako bi formalno bio prihvaćen u celoj EZ neophodno je da ga odobri i parlament. Iako nagoveštaj nije ograničavajući, isti ne dozvoljava zemljama članicama da formalno prihvate tekst. Procedura predviđa da jedan predstavnik bude zadužen da napiše raport o ovom predlogu koji će zatim da pregleda Komisija za javne slobode. Svaki raport se završava odbijanjem ili prihvatanjem inicijative: u raportu koji nas interesuje se kaže da je inicijativa odbijena. 19.februara 2004.god. Komisija za javne slobode evropskog parlamenta je prihvatila raport, što znači da je incijativa o čarter letovima bila odbijena. Na plenarnoj sednici parlamenta koja će se održati krajem marta ceo parlament će morati da se izjasni o ovome raportu.
P: Da li je moguće da će parlament prihvatiti odluku Komisije za javne slobode i odbiti projekat o čarter letovima?
O: Komisija se usaglasila o čarter letovima, osima jednog glasa protiv. To znači da su se sve političke snage složile o tome odbiti incijativu. Možemo dakle samo da pretpostavimo da će i parlament odbiti ovu inicijativu.
P: Da li je pritisak koji su izvršili pokreti i humanitarne organizacije protiv čarter letova uticao na odluku komisije ili naprotiv odbijanje inicijative zavisi od želje zemalja članica da zadrže autonomiju o pitanjima koja su tiču deportovanja stranaca?
O: Postoji više aspekata. Mislim da je osnovni argument koji se dotiče evropskih parlamentaraca činjenica što Savet Evropske zajednice – predstavnici ministarstava zemalja članica – prihvata inicijative ne uzimajući u obzir stav parlamenta. Drugačije rečeno, predstavnicke zemalja članica ujedinjenih u savet ne interesuje baš mnogo ono što misle predstavnici u parlamentu. Kao da postoji neka vrste pobune u odnosu na ovakvo stanje. Sa političke tačke gledišta ločno smatram da se Evropska zajednica nalazi u perspektivi ozbiljne bitke tajnog doseljeništva koje je suprotno osnovnim pravima; pored toga mislim da su za ovako stanje krivi predstavnici.
P: Na sastanku Saveta za pravo i unutrašnje poslove Komesar Vitorino je izneo potrebu potvrditi da se nasilno odvođenje iz zemljene može porediti sa „kolektivnim deportovanjem“. Šta mislite o tome?
O: Simad je gledao da objasni da od momenta od kada postoji organizacija na administrativnom nivou i na zajedničkoj stepenici deportovanja velikog broja stranaca u njihove zemlje radi se o kolektivnim deportovanjima. Argumentacija Evropske zajednice – komisije i saveta – je da se deprtovanje putem čarter letova ne mogu pravno definisati kolektivnim deportovanjem sve dok se ne primeni ispit individulane situacije osoba. U vezi ovoga se može jednostavno reći da inicijativa Italije ne predviizme koji garantuju efikasnu proveru pojedinačnih situacija. Dobar broj zemalja nema mehanizme za podnošenje žalbi koje suspenduju mere udaljavanja sa teritorije. U tom slučaju operativni koordinament za organizovanje čarter letova ostavlja jači utisak u odnosu na pojedinačno ispitivanje. Pored toga kada se ukrca 70 osoba u jedan avion moramo biti realni: radi se o kolektivnom deportovanju osoba.
P: Koji stepen kršenja ljudskih prava postoji u slučaju deportovanja osoba putem čarter letova?
O: Prvi element koji nas posebno zabrinjava jeste što kako bi se organizovalo kolektivno deportovanje čarter letovima obavezno organizuju i hapšenja određene grupe pošto se avion mora napuniti kako bi se pokrili troškovi leta. Započinje se dakle diskriminacijom u okviru hapšenja milicije. Postoje i drugi problemi u odnosu na nasilje milicije koji se mogu verifikovati. U vezi toga postoji izveštaj Komisije za sigurnost koji je podnela jedna fancuska predstavnica o deportovanjima avionom iz Francuske u Afriku koja su se odigrala u martu 2003.god. Komisija predstavlja svedočanstvo o nasiljima milicije: ponižavanja i nasilje, ponekad daleko od pogleda drugih. Kolektivno deportovanje znači čak i korišćenje najnoviji metodi nasilja u odnosu na individualno deportovanje pošto velik broj deportovanih osoba može da zaplaši milicajce koji prate kolektivne pobune. Svedoci smo kršenja člana 4 protokola Evropske Konvencije za ljudska prava koja brani kolektivno deportovanje osoba.
P: U ovoj slici evropska Komisija organizuje evropsku agenciju za organizovanje i saradnju na spoljnim granicama. Koji je Vaš komentar u vezi namere prakse kontrole kretanja osoba na nivou Evrope?
O: što se nas tiče ova agencija predstavlja samo još jedan instrument koji je prihvatila Evropska komisija kako bi kontrolisala tajno doseljeništvo i koja još jedan put organizuje represivne i milicijske mere van demokratske kontrole građana, daleko od pogleda evropskog parlamenta i ne poštujući civilizovano društvo. Za nas to predstavlja instrument u korist zemalja članica koje tako mogu da operišu sa visoko represivnim duhom. Agencija bi mogla da ima i ulogu u vođenju mehanizma deportovanja, što je zabrinjavajuća stvar zato što se ne prave nikakve kontrole na intervent ove agencije. Postoje zatim nejasni aspekti što se tiče finansiranja: ne zna da li će se zajedničkim izvorima podžati ovi čarter letovi. Opšta kritika upućena organizaciji koja se fokalizuje na borbu protiv tajnog doseljeništva jeste što se postavlja ispred bilo koje vrste evropske refleksije u vezi doseljeničke politike koja je dosledna otvaranju, prihvatanju i smeštaju kako bi odgovorila na evidentne potrebe doseljenika u Evropi, nego se postavlja čak i ispred poštovanja osoba, osnovnih i prava na kretanje.
P: Peticija koju je novembra prošle godine Simad podneo protiv čarter letova je naišla na dobar odziv u mnogim evropskim zemljama. Koji je bilans kampanje danas, vidvši njenu aktuelnost?
O: Peticija je podneta u toku evropskog Social Foruma i nešto pre političkog sporazuma između Saveta pravde i unutrašnjih poslova skopljenog novembra prošle godine. Ovu peticiju je potpisalo 2000 osoba, među kojima mnoge međunarodne ličnosti, 50 evropskih predstavnika, 380 organizacija u celom svetu – kao što su organizacije u Africi – i objavljena je na fantastičan način u Italiji, ali i u Spaniji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Holandiji. Nedavno smo dobili odgovor Komesara Vitorino, odgovornog za pravdu i unutrašnje poslove, koji je u suštini eho njegovih izjava prilikom nefomalne komisije pravde i unutrašnjih poslova u januaru u kojima poziva zemlje članice da budu pažljive sve dok se javno mnjenje politički ne obuči u smislu da ne postoji sličnost između deportovanja putem čarter letova i kolektivnih deportovanja. Možemo da smatramo da gospodin Vitorino počinje da bude svestan činjenice da je društvo zabrinuto zbog ovog predloga. Odgovorili smo mu da mislimo da se Evropska zajednica zanosi sa korišćenjem sredstava koja su suvišna za deportovanje osoba.
P: Kako će se dalje odvijati ova kampanja protiv čarter letova?
O: Organizovaćemo konferenciju za štampu dok se u parlamentu bude glasalo. Želimo da pokrenemo razmišljati o evropskoj politici za doseljeništvo koja koristeći sličan metod teži da industrijalizuje procedure deportovanja od kojih su čarter letovi sigurno simbol, ali je logika zatvaranja u kampovima i centrima nešto sasvim drugo. Bilo bi lepo kad bi se kandidati za evropske izbore masovno izjasnili o pitanju doseljeništva i posebno protiv deportovanja, čarter letova i prihvatnih cenatra.
