Mnogi doseljnici koji su pobegli iz svojih zemalja zbog rata i političke perzekucije se bore za prepoznavanje svojih prava u Italiji.
32 državljanina Kurdistana su morala da štrajkuju glađu 17 dana kako bi dobila pravo na politički azil i status izbeglice i iz istog motiva je 800 državljana Senegala i Gane zakrčilo Trg San Pietro u toku nedeljne mese posle čega ih je primilo predstavništvo za građanska prava i doseljništvo.
Obe inicijative su rezultat velikih političkih i društvenih pokreta koji su kulminirali na evropskoj manifestaciji doseljenika 31.januara 2004.god protiv Zakona Bosi-Fini, za zatvaranje privremenih centara i za pravo na državljanstvo.
Međutim pravo na azil je samo jedan od mnogih problema sa kojima se doseljenici koji žive u Italiji svakodnevno susreću.
Ograničavanja, negiranja i nedostatak adekvatnih struktura za prihvatanje činjenično predstavljaju totalno negiranje bilo kojeg osnovnog prava.
Ovih dana se u Rimu priča o tzv. Hotelu Afrika u zoni Tiburtina.
Emilijano Vikaro, član pokreta Dizobedijenti iz Rima, novinar časopisa Karta i sita Altremape, će nam objasniti o čemu se radi.
Pitanje: Govorimo o Hotelu Afrika, tj.o tri napuštene zgrade na gradilištu koje će promeniti izgled stanice Tiburtina, u kojem se nalazi 400 izbeglica i zatražilaca azila, uglavnom iz Afrike, i koji više od godinu dana žive u uslovima koji ne doliče jednom modernom gradu kao što je Rim u kojem se gradonačelnik hvali važnim politikama solidarnosti i prihvatanja.
Kako si bio obavešten o ovoj dramatičnoj situaciji?
Odgovor: O ovoj situaciji sam obavešten posle susreta sa udruženjem Doktori bez granica koja je jedina humanitarna organizacija koja nas je obavestila o nekim zaista surealnim situacijama. Opština Rim i italijanske železnice, koje su između ostalog vlasnice ovih zgrada, praktično u toku poslednje godine nisu garantovale nikakav intervent koji bi bio dostojan ovom terminu. Jedini humanitarni interventi su izvršeni zahvaljujući civilnoj zaštiti organizaciji Amnesti Internešenel i drugim udruženjima.
P: Kakva je situacija? Šta čine političari, institucije i pokreti?
O: Situacije je sledeća: u ovim zgradama živi oko 400 osoba bez svetla, vode, kupatila…
Polovina zgrade u kojoj bi trebalo da živi oko 300 osoba ima samo 5 kupatila, dok druga polovina nema ni kupatila.
Smeće je bilo odnešeno samo jednom, tako da postoji rizik razvijanja infekcija i bolesti. Oko ovog slučaja se organizovala jedna socijalna mreža koja obuhvata lokalna udruženja, socijalne centre i ostale volonterske organizacije koje su iznele pitanje u toku koferencije za štampu koja je zatvorila ciklus upisa doseljenika radi prava na glasanje na administrativnim izborima.
Sastaćemo se sa savetnikom DS, Bartolući, koji je i predsednik komisije koja se bavi ovim pitanjem.
Radovi oko Hotela Afrika su konačno krenuli u ponedeljak: odnešeno je 30 tona smeća, opština je zagarantovala periodnične intervente Ama-a i ovim osobama je dozvoljeno da ostanu u ovim zgradama sve do juna. Pored toga opština je iznela i želju da prihvati sve izbeglice i kupi deo blizu stanice kako bi otvorila prihvatne strukture.
Ali situacija ostaje nerešena jer železnice ne žele da daju svetlo i vodu.
Udruženja koja su pratila ovaj slučaj smatraju da je neophodno pokrenuti kampanju prihvatanja doseljenika povezujući je sa uopštenom bitkom za prava na stanovanje koja povezuje zajednice doseljenika, društvene mreže, opštinu i opštinske administracije. Pored toga je individuirana potreba što pre otvoriti razgovor sa opštinom, italijanskom železnicom i prefekturom kako bi se dobile javne i formalne garancije o vođenju ove situacije i kako se nasilna iseljavanja ne bi više ponovila.
