Migracija maloletnika prema obalama Španije

Šta se stvarno dešava na Gibraltarskom moreuzu smo saznali preko intervjua koji smo napravili sa Mercedes Jimenez iz kolektiva “Aljaima”.

Pitanje: Koji su osnovni motivi iz kojih beže ovi maloletnici?

Odgovor: Ne mislim da maloletnici beže, ali verujem da je migracija jedna ljudska želja za poboljšanjem sopstvenog života. Maloletnici nasleđuju ovu želju od starijih osoba.

Maroko je zemlja koja ima tradiciju migriranja: ‘30-ih godina su masovno migrirali stanovnici grada Rif. Posle Drugog svetskog rata mnogi su emigrirali kako bi, kao radna snaga, rekonstruisali Evropu … Maloletnici čine deo ovog društva i žele da budu deo ove opšte slike. U okviru migracije maloletnika treba napraviti razliku između onih koji dolaze iz ruralnih i vrlo siromašnih zona koje imaju dugu tradiciju migriranja i onih koji dolaze sa periferije velikih gradova i koji su isključeni iz društva. 2002-2003.god. počinje da se širi migriranje na splavovima. Oni koji beže na splavovima dolaze iz ruralnih zona i razlikuju se od onih koji dolaze iz urbanih, gradskih zona. Lično mislim da je migracija maloletnika jedna preuranjena migracija: maloletnici su primorani da prihvate ulogu koja im ne odgovara. Porodice vrlo često podržavaju migriranje maloletnika jer finansiraju putovanje prodajući kravu ili deo zemlje. Stariji brat tera mlađeg brata da emigrira zato što zna da će, ako ima više od 18 godina, biti odmah deportovan. Radi se o jednom vrlo složenom kontekstu.

Pitanje: Kako se tretiraju maloletnici koji stižu do Španije?

Odgovor: Fenomen migriranja maloletnika je postao opšti problem u 2000.god. 2003.god. je prihvaćena restriktivna politika prava, tzv.Instruccion 3/2003 na teret Fiscal General del Estado koji je dozvolio da se maloletnici, koji dođu do španske granice, odmah deportuju u zemlje porekla. Isti Fiscal General del Estado je stabilisao i određivao uzrast maloletnika zato što su ovi dolazili bez dokumenata, a u nekim slučajevima se deportovanje “ugovaralo” preko telefona. Instruccion 3/2003 je predstavljala kršenje španskog nacionalnog zakona i međunarodnog legaliteta kao što je na primer Karta prava deteta.

Sada, zahvaljujući povlačenju ovog zakona, na svu sreću ne postoji više automatsko deportovanje maloletnika koji se hapse na granici.

Ukidanje je označilo jedan period “pre” i “posle”. Ako maloletnici sada dođu do granice, ne hapse se i ne deportuju se automatski, ali praksa koja se primenjuje na granici ne poštuje stabilisane norme tako da se radi o opšte poznatoj situaciji koja, kada se prijavi, uvek nailazi na odgovor da je teško napraviti verifike, a pored toga s jedne strane imamo decu, a s druge strane snage javnog reda. Postoje i svedočenja dece koja kažu da su jednom prilikom, u Algeciras, bila zatvorena u kabini, sa sendvičem i Koka-Kolom, i deportovana u nepoznatom pravcu.

U luci Tandžeri situacija je vrlo ozbiljna: maloletnici, koji se deportuju iz Španije, se odvode u stanicu milicije gde dobijaju batine, a isto se dešava i sa maloletnicima koji ostaju u lici, čekajući da pređu Gibraltar. Novi Pravilnik Zakona o doseljeništvu, pre svega u delu koji govori o maloletnicima, nas dosta zabrinjava zato što predviđa deportovanje maloletnika koji imaju boravišnu dozvolu: maloletnicima se izdaje naređenje da se vrate u Maroko sa svojom porodicom iako imaju boravišnu dozvolu. Radi se o restriktivnoj logici prava gde je sigurnost važnija od zaštite maloletnika. Iz našeg ispitivanja proističe da 100% maloletnika namerava ponovo da emigrira, a mnogi su već pokušali. Spajanje sa porodicom, obavezno na ovaj način, nije solucija za problem.

Španija i Maroko moraju da započnu kampanju zaštite i prevencije ove sitaucije. Spajanje sa porodicom je sigurno jedan nedovoljan instrument i znamo da se u mnogim slučajevima krše osnovna ljudska i prava maloletnika. Ovo je stvar koja bi mogla da bude jako opasna, ali još uvek ne znamo kako će biti izvedena. Novi Pravilnik nas jako zabrinjava.

Pitanje: Kako su odreagovali razni međunarodni organizmi na stalne tužbe o kršenju međunarodnog zakona, na primer Konvencija Ujedinjenih nacija o pravu deteta, koju Maroko i Španija moraju da ispoštuju?

Odgovor: Stupili smo u kontakt sa relatorkom Picaro koja je rekla da su joj razni organi dali informacije koje su dobili razgovarajući sa porodicama maloletnika. Picaro je napisala jedan raport u kojem optužuje i iznosi svu ozbiljnost situacije, ali Španija nije dala odgovor koji bi rešio ovaj problem. Verujem da je situacija maloletnih doseljenika uopšteno vrlo zabrinjavajuća zato što su mesta, pre svega granice, postala nevidljiva mesta na kojima se osnovna ljudska prava ozbiljno krše. Naš posao je da ovu situaciju iznesemo javnosti. Složen kontekst je vrlo restriktivan na nivou prava: pomeranje granice na jug Evrope je od Maroka napravilo tranzitnu zemlju. Maloletnici nasleđuju situaciju kršenja osnovnih prava. Pravo maloletnika da budu zaštićeni nije prepoznato i ne poštuje se u toku kontrola na granici, a i Zakon o doseljeništvu ga ignoriše. Osnovna namera je sakriti ovu situaciju.

Pitanje: Kako se promenio doseljenički fenomen od ‘90-ih godina pa sve do danas?

Odgovor: U 2003.god. je počeo da raste broj maloletnih Marokanaca koji su do obale Andaluzije dolazili na splavovima. Od tog momenta smo počeli da govorimo o “splavarstvu”, novoj “modi” doseljeničkog fenomena. Maloletnici dolaze pre svega sa juga Maroka, sedaju na splavove, a porodice ih podržavaju, rizikujući život na opasnim putovanjima koja ponekad traju i 72 sata.

Od kada je Služba za kontrolu moreuza započela svoju aktivnost, u 2002.god., promenjene su maršute splavova koji su ponekad produženen za više od 100km, sve do obala Motrila.

Doseljenički kontekst je dakle mutirao.